Toplotna optimizacija PVC stolarije

Optimizacija PVC stolarije kada je u pitanju toplota, uglavnom je bila usmerena ka povećanju broja komora kod prozorskih ramova. Ovakav način vodio je ujedno ka debelim profilima. Ovakva metoda imala je i ograničenja jer dobici koji mogu da se postignu postajali su sve manji kako je rastao broj komora.

Optimizacija PVC stolarije kada je u pitanju toplota, uglavnom je bila usmerena ka povećanju broja komora kod prozorskih ramova. Ovakav način vodio je ujedno ka debelim profilima. Ovakva metoda imala je i ograničenja jer dobici koji mogu da se postignu postajali su sve manji kako je rastao broj komora.

Još jedan primer optimizacije bio je smanjivanje čeličnog ojačanja, zbog toplotne provodljivosti čelika, jer je čelična izolacija lošiji factor u poređenju sa neplastifikovanim PVC materijalom (čelik od – U 50 W/ (mK), neplastifikovani PVC material od –U 0,17 W/ (mK). Podrazumevajuća opcija bila je eliminacija ovog toplotnog mosta, ali je to u isto vreme otklonilo i tzv. “kičmu” prozora.

Zbog svega navedenog morala su se pronaći nova rešenja. Pronalaženje novih rešenja podrazumevalo je ojačanje sa prekinutim toplotnim mostom ili dizajn u okviru kojeg se čelični elementi zamenjuju kompozitnim materijalima, kao što je npr. plastika ojačana staklenim vlaknima ili GRP. Pored ovog ršenja, ojačavale su se i spoljne sekcije profila, pa su tako veoma često povezivane sa profilima kako bi se ponašale kao element koji je otporan na smicanje, ili celi profil koji je napravljen od plastike koja je ojačana. Isto tako, na tržište je plasirana tehnologija vezivanja stakla za ram kako bi se obezbedila dodatna čvrstoća  materijala.

Uz sve navedeno, kako bi se poboljšale karakteristike uključeni su i paneli ostakljenja. Vrednost izolacije panela sa jedne strane su bile uspešno poboljšane, a u isto vreme nedostaci su eliminisani tako što se poboljšao sistem distancera i uagonih pokrivki. U prethodnom period to je dovelo do znatnog porasta upotrebe izolacione staklene jedinice sa tri stakla, a rezultat toga je porast težine staklenih jedinica za čak 50 procenata. Optimizacija je urađena i na komori profila tako što je zamenjen vazduh sa materijalima čija je karakteristika toplotnih izolatora.

Na osnovu svega može se zaključiti da je koeficijent prolaza toplote snižen sa 1,8W/m2K na 1,3W/m2K. Takođe je veoma bitno da se odabere optimalan broj komora kako bi se u isto vreme smanjili I troškovi proizvodnje, ali uz osnovnu činjenicu da treba da se proizvede kvalitetan proizvod koji će obezbediti minimalne gubitke, odnosno prilive energije bez obzira da li je reč o letnjem ili zimskom režimu.

Leave a comment

Your email address will not be published.


*